Majamisty Trio

Review of CD Mistyland by Vojislav Pantić (POLITIKA) Jun 2, 2012

“This is music that appeals directly to the senses and the emotions. The double bass is wood-coloured. The drums smell of earth. The sound of the piano is the very texture of tranquility. The opening tune is representative of the entire complex beauty of  Mistyland.”

 

Majamisty Trio – „Mistyland” (Maple Grove Music Productions, 2012)

 

Три слике на омоту: напред је јутарња измаглица, унутра плаво небо Балкана са пуфнастим облацима (као поручено за Windows wallpaper!), назад војвођански сутон. Три расположења за сасвим обичан дан у Мистиленду, и на свима иста отмена дама чији поглед не видимо од качкета, или жмури маштајући, са истим осмехом који говори – „лепо ми је“. Жубор несташног потока у брзим прстима леве руке клавира, птица у десној лети над њом да стигне недостижно, контрабас и бубњеви оцртавају брдовити предео. У другој слици нумере „Landscape“ поток је сишао у долину, сад је широка река која лагано плови ка неком мору. Контрабас је у бојама дрвета, бубњеви миришу на земљу, клавир озвучава мир, као она давна мајсторија Џима Гордона у другом делу Клептонове „Layle“. На примеру једне песме могуће је описати сву лепоту Мистиленда.

Пијанисткиња и композиторка Маја Алвановић је, после богатог искуства у домену класике и фадо музике, замислила земљу боје џеза – чији је краљ Ерол Гарнер (једини стандард на албуму је његова „Misty“), и о којој јој је у детињству причао отац Блажа, аутор „Happy Love Song“. А каквих све чудеса тамо има! Један пар у чамцу заносно плеше уз боса нову („Barquinho“). Други пар игра танго на ливади (спот за „Queen of Fruit“), трећи на концерту бенда (мрачни „The Tear“). Валцер за Софију, успаванка за Иву… Јасно надахнуће Ериком Сатијем („She Said…“) и Петом Метинијем („Red Like“), као два пола исте емоције.

Спој класике и џеза у формацији пијанистичког трија вуче и на ECM, мада су покретљивији него што би то одговарало Манфреду Ајхеру. Majamisty Trio представљају срећан спој различитих светова. Класично искуство Маје Алвановић препознаје се у прецизно одмереном додиру клавирских дирки: однос две руке је беспрекоран, сваки тон има унапред одређенуснагу, трилер је онолико лепршав колико га је пијанисткиња ослободила. Разнолика џез искуства контрабасисте Ервина Малине и бубњара Иштвана Чика представљају праву противтежу њеном академизму. Под Иштвановим метлицама чинеле блеште као драгуљи, под Ервиновим гудалом контрабас пева нежну лирску песму. Из другог плана спремно реагујући на Мајине провокације, кратким солима и репликама, Малина се кандидује за „Оскара за споредну улогу“. Коначно, ту је Александрa Дробац – Чик, чији неутрални, пријатно разливени вокал успављује Иву, прославља Краљицу воћа, боји месец у црвено.

За издање под етикетом Maple Grove Music Productions група је урадила нови ремикс (светлији, са јасније позиционираним инструментима) у односу на први тираж албума (у издању СКЦ Нови Сад, прошле јесени). Разлог – интересовање иностраног тржишта после одличних критика у америчким џез медијима ( JazzTimes, allaboutjazz.com). Великидео новог издања одмах је отпутовао на далеки пут, из Мистиленда у Земљу излазећег сунца…

В. П